Jedna Ja

Jedna Ja nije tamo gde želi da bude.
Jedna Ja ne zna šta da spremi za ručak.
Jedna Ja niz vetar baca godišnje odmore i bivše ljubavi.
Jedna Ja vodom u kojoj je kuvan spanać poliva selen, žalfiju, rukolu i nanu.
Jedna Ja konobaru umesto odgovora pokazuje papiriće rukom pisane: Duži bez mleka i hladnu vodu. Hvala. Izvolite. Hvala. Prijatno. Jednoj Ja se ne priča s ljudima.

Nastavi čitati Jedna Ja

Obojici ili O Roditeljstvu

Slušajte…
Da se odmah složimo: ja sam loša majka.
Rodila sam vas iz ljubavi, u ljubavi zalivala, pevala, umirala kad vas boli, vezivala vam pertle do polaska u školu kad u tri grada ne pronađem ono što vi hoćete na ‘čičak’, prala sudove za vama do punoletstva, prevrtala mokre i blatnjave i smrduckave čarape, govorila prečesto ‘pusti, neka, ja ću’, skakala do neba kad uspete i skakala za vrat svakome ko vas bilo kako muči nepravdom.
I niko, osim bliskih prijatelja, za to nije znao.

Nastavi čitati Obojici ili O Roditeljstvu

Strah, nasilje, seks i droga

Ako ćemo iskreno, u svemu što se ovde decenijama unazad dešava dominira strah.

Ovi što iz vlasti strahuju od reformi koje treba da sprovedu, za koje nisu sposobni i nemaju ni znanje ni snagu, strahom zlostavljaju ove što iz straha da im deci ne oduzmu diplomu ili radno mesto u javnom preduzeću ćute i strahuju za medalju.

Umreženi sitnim, skoro šibicarskim interesima, gledamo se u oči i lažemo, svejedno da li Onaj ima doktorat ili Ovaj ima kriminalni dosije, lažemo se iz interesa.

‘Držimo se u šaci’, kao da čujem kako dovikuju jedni drugima, stežu pesnice i izmišljaju neprijatelje, tek da bi jedni drugima, a posebno trećima, skrenuli pažnju sa svega lošeg što jesu i svega dobrog što nisu uradili.

Jer, da je vlast htela pismen i obrazovan narod, ne bi s bizarnim Mićom ili Žaretom, svejedno, šurovala četvrt veka.

Jer, da je narod hteo mudru vlast i boljeg sebe, ne bi bezvrednu diplomu plaćao suvim zlatom samo da se domogne fotelje i privilegija na štetu sopstvene dece.

Isto tako, da je vlasti stalo do naroda, ne bi mu poturala kukavičje plagijate, dreku na sednicama Vlade, histeriju u sred poplava, keramičare za obaveštajce javne i tajne ugovore o prodaji zemlje, vode i neba, kao što bi narod, da je malo iskreniji, sebi priznao da je licemeran, da mu je logika šićardžijska, da budućnost ne vidi zaslepljen praznim stomakom i dnevnim tv budalaštinama, da ne voli ni komšiju ni prijatelja ako od njih nema koristi, da je ćutao dok ga nije lično dotaklo zlo u prosveti, zdravstvu, privredi, pravosuđu, policiji, državnoj upravi i gde sve ne i da je posle svega opljačkan, prevaren, obesmišljen, prestrašen i iznova glup.

Na kraju, priznali bi i vlast i narod da jedni druge, takve kakvi su, jedino i zaslužuju.

Saučesništvo u zločinu, kakobihvamrekla, to nas muči.

Što pre sebi priznamo, kaznu ćemo lakše podneti.

Ram za vreme

Maturske slike dece
Nemam ni jednu jedinu svoje, ni male ni velike.
Ni jedine, nijedne druge desetogodišnjice i druge ice.
Žive u tuđim albumima, možda zato što sam oduvek živela milion života.
Crna, duga, veštičja haljina s rukavima dužim od života, šešir od života a la Marlene Ditrich pozajmljen iz pozorišta i baletanke u skadu sa Terra Madre, sećam se. 
Ponosni roditelji, crveni ruž i otvoren put ka slobodi.
Ah, koliko snova i planova za samo jednu noć i samo jednu stvarnost!
Usledilo je vrelo, savršeno leto i indeks kao ulaznica za moja pravila.
Usledio je čudan spoj okolnosti, sreće, napora, odricanja, gubljenja i pronalaženja, ljubavi i tuge.
Usledila je uloga Čehovljeve Nine Zarečne u ‘Galebu’, strastvene glumice sopstvenog života zarobljene u provincijskim. ljubavnim i porodičnim odnosima, tri meseca na planini, premijera u prirodi, pored jezera. Ogroman buket poljskog cveća od dve porodice profesora Rudarsko geološkog fakulteta, naših ‘cimera’ skoro devedeset dana.
Vreme je jedini nenadoknadiv resurs i manje ga je nego vode za ljude.
U vestima iz budućnosti kažu da deci uvode predmete ‘etika’ i ’empatija’. Ovoj bez ručičastih naočara, verujem, tamo negde na drugom kontinentu i drugačijem Suncu, neće ni trebati.
Vreme se poštuje, a ne računa.
Vreme nisu brojke, nego sposobnost da ga za nepotrebne stvari skratiš.
*Prim. aut.
Danas sam odlučila da Dečaku saopštim da dalje ne možemo zajedno.
On nema zajedničke fotografije, a ja nemam dovoljno snage za njegov put.

Što ne moraš danas ostavi za sutra, možda neće trebati

Tako dan….
Jutrošnja agenda:
Inauguracija mikrofonom i kamerom jednog predsednika jedne opštine.
Neplanirana poseta čika Čedu, čija je krava otelila Mikija, Mini i Roni. Izgledaju kao Diznijevi junaci i nešto su najslađe, najmekše i najljubavnije što sam danas videla i dodirnula. Slatko od jagoda i rakija pod tremom obavezna. Ćaskanje o lokalnim događajima i ljudima. Nastavi čitati Što ne moraš danas ostavi za sutra, možda neće trebati

Maj teško objašnjava i druga iznenađenja 

Pre dve večeri slušala sam okeane sa Rta dobre nade iz sedefne školjke ‘prošvercovane’ iz Juznoafričke Republike zbog lepote i ljubavi prema otkrivanju novih svetova.

Svojih i tuđih.

Zbog te lepote i takve ljubavi umetnici su spremni da rade i najluđe stvari, svesni da svako ‘javno’ krade i deo tebe, kida meso, davi dušu i izaziva momente kosmičke sreće. Nastavi čitati Maj teško objašnjava i druga iznenađenja 

Osiromašeni um i prebogati bolesnici

Pretučena  samo par dana pre zakazanog porođaja, sa kesom spremnom da narednih desetak provedem u porodilištu sa svojim divnim dečakom, koji je čitavu trudnoću bio ultrazvučno lep i zdrav, tvrdili su lekari, do bolnice sam u zakazano vreme otišla sama . Za razliku od stanja u glavi i modrica na telu, znala sam šta me čeka.

Nije mi bilo prvi put. Nastavi čitati Osiromašeni um i prebogati bolesnici

Fantomska sloboda medija

Nema nezavisnih medija, to je oksimoron.
U krajnjoj liniji, ako ne zavise od bilo čijeg novca, interesa i moći, zavise od vas, zavise od stepena slobode društva, zavise od kvaliteta institucija i poštovanja zakona i zavise od oslobođenog pojedinca koji ima svest o sopstvenom uticaju i uticaju koji mediji na prostor i vreme mogu da vrše. A taj uticaj je ogroman, verujte mi.

Nastavi čitati Fantomska sloboda medija