Strah, nasilje, seks i droga

Ako ćemo iskreno, u svemu što se ovde decenijama unazad dešava dominira strah.

Ovi što iz vlasti strahuju od reformi koje treba da sprovedu, za koje nisu sposobni i nemaju ni znanje ni snagu, strahom zlostavljaju ove što iz straha da im deci ne oduzmu diplomu ili radno mesto u javnom preduzeću ćute i strahuju za medalju.

Umreženi sitnim, skoro šibicarskim interesima, gledamo se u oči i lažemo, svejedno da li Onaj ima doktorat ili Ovaj ima kriminalni dosije, lažemo se iz interesa.

‘Držimo se u šaci’, kao da čujem kako dovikuju jedni drugima, stežu pesnice i izmišljaju neprijatelje, tek da bi jedni drugima, a posebno trećima, skrenuli pažnju sa svega lošeg što jesu i svega dobrog što nisu uradili.

Jer, da je vlast htela pismen i obrazovan narod, ne bi s bizarnim Mićom ili Žaretom, svejedno, šurovala četvrt veka.

Jer, da je narod hteo mudru vlast i boljeg sebe, ne bi bezvrednu diplomu plaćao suvim zlatom samo da se domogne fotelje i privilegija na štetu sopstvene dece.

Isto tako, da je vlasti stalo do naroda, ne bi mu poturala kukavičje plagijate, dreku na sednicama Vlade, histeriju u sred poplava, keramičare za obaveštajce javne i tajne ugovore o prodaji zemlje, vode i neba, kao što bi narod, da je malo iskreniji, sebi priznao da je licemeran, da mu je logika šićardžijska, da budućnost ne vidi zaslepljen praznim stomakom i dnevnim tv budalaštinama, da ne voli ni komšiju ni prijatelja ako od njih nema koristi, da je ćutao dok ga nije lično dotaklo zlo u prosveti, zdravstvu, privredi, pravosuđu, policiji, državnoj upravi i gde sve ne i da je posle svega opljačkan, prevaren, obesmišljen, prestrašen i iznova glup.

Na kraju, priznali bi i vlast i narod da jedni druge, takve kakvi su, jedino i zaslužuju.

Saučesništvo u zločinu, kakobihvamrekla, to nas muči.

Što pre sebi priznamo, kaznu ćemo lakše podneti.

Ram za vreme

Maturske slike dece
Nemam ni jednu jedinu svoje, ni male ni velike.
Ni jedine, nijedne druge desetogodišnjice i druge ice.
Žive u tuđim albumima, možda zato što sam oduvek živela milion života.
Crna, duga, veštičja haljina s rukavima dužim od života, šešir od života a la Marlene Ditrich pozajmljen iz pozorišta i baletanke u skadu sa Terra Madre, sećam se. 
Ponosni roditelji, crveni ruž i otvoren put ka slobodi.
Ah, koliko snova i planova za samo jednu noć i samo jednu stvarnost!
Usledilo je vrelo, savršeno leto i indeks kao ulaznica za moja pravila.
Usledio je čudan spoj okolnosti, sreće, napora, odricanja, gubljenja i pronalaženja, ljubavi i tuge.
Usledila je uloga Čehovljeve Nine Zarečne u ‘Galebu’, strastvene glumice sopstvenog života zarobljene u provincijskim. ljubavnim i porodičnim odnosima, tri meseca na planini, premijera u prirodi, pored jezera. Ogroman buket poljskog cveća od dve porodice profesora Rudarsko geološkog fakulteta, naših ‘cimera’ skoro devedeset dana.
Vreme je jedini nenadoknadiv resurs i manje ga je nego vode za ljude.
U vestima iz budućnosti kažu da deci uvode predmete ‘etika’ i ’empatija’. Ovoj bez ručičastih naočara, verujem, tamo negde na drugom kontinentu i drugačijem Suncu, neće ni trebati.
Vreme se poštuje, a ne računa.
Vreme nisu brojke, nego sposobnost da ga za nepotrebne stvari skratiš.
*Prim. aut.
Danas sam odlučila da Dečaku saopštim da dalje ne možemo zajedno.
On nema zajedničke fotografije, a ja nemam dovoljno snage za njegov put.

Što ne moraš danas ostavi za sutra, možda neće trebati

Tako dan….
Jutrošnja agenda:
Inauguracija mikrofonom i kamerom jednog predsednika jedne opštine.
Neplanirana poseta čika Čedu, čija je krava otelila Mikija, Mini i Roni. Izgledaju kao Diznijevi junaci i nešto su najslađe, najmekše i najljubavnije što sam danas videla i dodirnula. Slatko od jagoda i rakija pod tremom obavezna. Ćaskanje o lokalnim događajima i ljudima. Nastavi čitati Što ne moraš danas ostavi za sutra, možda neće trebati

Maj teško objašnjava i druga iznenađenja 

Pre dve večeri slušala sam okeane sa Rta dobre nade iz sedefne školjke ‘prošvercovane’ iz Juznoafričke Republike zbog lepote i ljubavi prema otkrivanju novih svetova.

Svojih i tuđih.

Zbog te lepote i takve ljubavi umetnici su spremni da rade i najluđe stvari, svesni da svako ‘javno’ krade i deo tebe, kida meso, davi dušu i izaziva momente kosmičke sreće. Nastavi čitati Maj teško objašnjava i druga iznenađenja 

Osiromašeni um i prebogati bolesnici

Pretučena  samo par dana pre zakazanog porođaja, sa kesom spremnom da narednih desetak provedem u porodilištu sa svojim divnim dečakom, koji je čitavu trudnoću bio ultrazvučno lep i zdrav, tvrdili su lekari, do bolnice sam u zakazano vreme otišla sama . Za razliku od stanja u glavi i modrica na telu, znala sam šta me čeka.

Nije mi bilo prvi put. Nastavi čitati Osiromašeni um i prebogati bolesnici

Fantomska sloboda medija

Nema nezavisnih medija, to je oksimoron.
U krajnjoj liniji, ako ne zavise od bilo čijeg novca, interesa i moći, zavise od vas, zavise od stepena slobode društva, zavise od kvaliteta institucija i poštovanja zakona i zavise od oslobođenog pojedinca koji ima svest o sopstvenom uticaju i uticaju koji mediji na prostor i vreme mogu da vrše. A taj uticaj je ogroman, verujte mi.

Nastavi čitati Fantomska sloboda medija

Prekarijat vs. Roštiljijada

Da se odmah razumemo: čitaćete ovaj tekst, iako ćete ga na kraju mrzeti, ali možda vas išta ili bar nešto u njemu natera da razmišljate o postojanju nekih datuma kao smislenih.

Međunarodni praznik rada obeležava se kao velika pobeda tekstilnih radnika u borbi za pravo na dostojanstven život od sopstvenog rada i čuvene ‘tri osmice’. Osam sati rada, osam odmora i isto toliko vremena za progres, razmišljanje, ljubav, kulturno uzdizanje, planove.

Pobuna na taj dan potekla je od socijalno najniže klase u društvu, pre skoro vek i po u Americi. Isto toliko kasnije, u našoj zemlji, koju većina smatra civilizovanom, radi se po 12 sati, u pelenama, za mizernu nadnicu koja ne pokriva ni mesečne troškove najjeftinije hrane, dok je o svemu ostalom uzalud i govoriti.

Nastavi čitati Prekarijat vs. Roštiljijada

Mali srpski razgovori

Dobar dan, došla sam da mi skinete konce sa srca, na Dedinju su rekli da to vi uradite.

Ne može danas, nemate zakazano.

Mogu li da zakažem za sutra?

Ne može sutra, vaskularni hirurg ne radi. Dođite u sredu.

Ne mogu, imam pregled u KC Beograd.

E pa šta da Vam radim, nosite te konce dok se ne vratite.

Nema veze što je to pet dana duže od potrebnog?

Što se mene tiče, nosite ih još tri meseca ako hoćete.


Dušo, gde ste sada?

U Firenci. Fenomenalno je. Volim te, majko.

(izveštaj sa ekskurzije)


Mila, kako si? Kad će da te operišu? Treba li ti šta, sutra sam u Beogradu?

Ne, dušo. Prijateljica me snabdeva kafom, a sutra je dan D.

Držim ti fige, dobroto. Možeš ti to, znam.

Razgovor sa divnim ljudskim bićem.


Hej, lepotice, gde si?

Evo idem iz škole, skuvala sam se.

Joj, i ja. Nego, je l’ ono moje mladunče ima devojku? Ništa ne priča, ali se od jedne ne odvaja.

A, ne. Nije mu ona devojka, ona ima devojku.

Pa lepo, bolje da znam.


Draga, kako si? Vidimo se sutra?

Obavezno! Jedva čekam… Zovem te kad završim sve ovo u bolnici, ok?

Dogovoreno. Radujem se.

I ja.


Popizdeću, sutra imam neko polaganje, šest skripti, sve počinje u jedan, neću stići da se vidimo i već sam pobesneo…

I ja ću ako tako nastaviš, znaš.

Držim ti fige, ajde razguli malo, ništa lepše od učenja.

Pametnice, ali ja nisam student, znaš, umoran sam od toga…


I tako prođe dan, još jedan.

Neka se kosmos spremi za sledeći.

Dok nije kasno, volume II

Nakon što ste elaborirali, doktorirali, osudili na lomaču, najstrašnije raščerečili Natašu B., teško da mogu da vas takve ubuduće držim blizu sebe.
Iz više razloga, ali jedan je presudan.
Istu takvu mržnju prosuli ste lično po mojoj glavi kad sam se usudila da se ‘autujem’ i, zarad pomoći ženama u sličnom problemu, javno priznam da sam i sama bila žrtva porodičnog nasilja.
Svesno odlučila, svesna krsta koji bih u ovom patrijarhatu mogla da nosim do kraja vremena.
Pre dve godine pristala sam da snimim i dokumentarni film na tu temu u produkciji TV Vojvodina.
Nijednog sekunda se nisam pokajala.
Ostaviću link ovde.
Ne zbog sebe, zbog vas.
Ako vas mrzi ili ne zanima da pogledate, u redu je, ali izbrišite se sami.
Slaba sam na okidaču ovih dana 
https://vimeo.com/194429243