Psujem, dakle postojim

U proseku, u Srbiji svakoga dana troje ljudi izvrši samoubistvo. Hiljadu i dvesta grobova godišnje nosite na duši, svako od vas pomalo i svako od vas na neki način. Krivi ste u sto pitanja.
Boli vas kurac što ljudi ostaju bez posla, da bi neki neljudi imali posao?
Jebe vam se što se ubijaju zbog nemaštine?
Ne tiče vas se što bolesni ne mogu da se leče, deca da se obrazuju, tužni da se raduju?
Ravno vam sve do Kosova što su neki gladni i žedni, jer su časni i pošteni?
Zaklinjete se u zemlju koju napušta sve vredno, radno, valjano i dobro, u vladare koji vas mrze do poslednjeg dinara?
Puca vam pička što je komšiji crkla krava, kad vaša ima partijsku knjižicu?
Upirete prstom u prebijene žene, umesto u njihove dželate?
Ne mrda vam kruna s glave dok vam se ćerka prodaje za krpice kriminalcima, a sin za drogu policajcima?
Saginjete glavu pred šefom koji vam jebe egzistenciju, dok mu falsifikuju papire za kredit koji ćete svejedno vi platiti?
Ćutite pred stanodavcem koji vam dere kožu s leđa, a ne plaća porez niti popravlja bojler, jer mu je svejedno da l’ smrdite ili se tuširate ledenom vodom za svoje pare?
Mašete i razmećete se lažnim diplomama, tuđim radom i uspesima?
Drkate na sponzorisane starlete i maloletne ćerke svojih komšija?
Ljubite u ruku popa koji vam zavodi sina i zavlači mu ruku u gaće, jer vaš pop i Bog voli lovu, a vi za Boga kao znate, a za popa niste čuli ništa loše?
Glasate za đubrad koja vam, po cenu vašeg života i sopstvenog bahaćenja, obećava radno mesto, bolji život i u njemu komfornu i lepu smrt?
Ne družim se s ljudima u pokušaju, ni lažljivom stokom, ni pohlepnim kretenima, ni  moćnim idiotima. Sve i da sad crknem, neće mi biti žao zbog toga što sam vas sve ovo pitala. Ja ću biti fina i mrtva, a vi kobajagi živi. Doživotno ćete biti samo broj, samo niko, samo ništa i samo otpad. Bolje niste ni zaslužili.
Smeta vam što psujem? Neka smeta.
Doduše, na trenutke mislim da niste čak ni psovki vredni, stvarno, najstvarnije.
Zašto uopšte ovo govorim?
Zbog da jedete govna.
Ajd sad m’rš iz moga dvorišta, m’rš!
Ps. Dobro sam, hvala na pitanju. Sve je meni to od mene, znam, to što na današnju vest o samoubistvu pilota zbog bede, inače oca troje dece, rafalno raspalim po psovkama. Na sreću, nisam odistinski naoružana.