Uspeh i posledice

Manje od dvadeset četiri sata bilo je potrebno da se glatko odbijen predlog Vlade o zaradama i bolovanju roditelja čija se deca leče od kancera vrati na dnevni red zasedanja iste te Vlade.
Onda je, u skladu sa dnevnim redom, svoju prvobitnu odluku o odbijanju Vlada poništila, a potom i resornom ministarstvu dala zadatak da što pre pripremi novi predlog, obračuna i izračuna koliko košta da roditelji nastave da leče decu i primaju celu platu, i da se sa tim predlogom pred Vladom pojavi što pre, a najkasnije do kraja godine.
Prošlo je manje od dvadeset četiri sata otkad sam na blogu pisala o bezumnoj odluci odbijanja.
U ta dvadeset četiri sata stale su mnoge tužne istine, mnogo besa, mnogo suza, mnogo ćutanja, mnogo nepravde i politike, ali i desetine hiljada vas, vaših lajkova i šerova, mnogo podrške i ohrabrenja sa raznih strana.
I… Na kraju smo uspeli!
Uspeli smo da nešto loše promenimo, koliko god je to malo i beznačajno (spram svega ostalog) bilo.
Zajedno smo uspeli da ohrabrimo i sebi slične, da iznova sebe ubedimo da nismo samo mrtav glas na papiru i da svaka bitka može da se dobije kad braniš ljudsko i pravedno, humanost i solidarnost, javno dobro nauštrb privatnog zla i decu, bilo čiju od bilo koga.
Možda iznenadna odluka Vlade nema nikakve veze sa našom malom pobunom, a možda je baš ta naša mala pobuna bila presudna, ko zna.
Jedno je sigurno – bili smo na pravoj strani, mali, nemoćni, uporni i zajedno.
Hvala drugarice i drugovi, hvala svete i pravdo, hvala roditelji i deco, beskrajno hvala što ste u poslednja dvadeset četiri sata bili Ljudi.
Molim vas da to, gde god da ste, ubuduće i ostanete.
Pre i posle svega, Ljudi.