Dnevnik uvreda

Mene nije lako čak ni uvrediti. Glupačo, kurvo, idiotkinjo, feministkinjo, pijana levičarko, ludajko jedna najobičnija – šta god mi od toga kažu, malo me pecne, malo se stresem, al’ produžim život bez ozbiljnijih problema, posledica i nedajbože uzvraćanja.
Jednom su mi, u znak protesta, ukrali sve gaćice sa žice za sušenje veša, a ja sam bila manje besna, više  srećna, jer sam imala izgovor da kupim milion novih i tako promenim ‘donji veš imidž’ iz ‘ocvala tinejdžerka’ u ‘fatalna kučkica’. Bilo je više nego zabavno čuđenje komšinica penzionerki, jer počinilac nikad nije zvanično otkriven, a njihove gaće niko nije čak ni pokušao da ukrade.
Pisali su mi preteće grafite pod prozorom i slali pretnje elektronskom poštom, polivali ulazna vrata prljavom vodom i nazivali narkomankom i stranom plaćenicom. Na sreću ili pukim slučajem, jedna od prvih stvari koje sam u životu naučila bila je da bavljenje novinarstvom puno košta, malo daje i često sa sobom odnosi mir, donosi niz problema i ubija natenane.
Ne mogu i neće te svi voleti, rekao je prvi urednik. Hvala, i ne želim, rekla sam prkosno i prvom i poslednjem. I dan danas vapim za ljubavlju nekih i radim sve dobro i lepo da me zavole, i prezirem pakost i mržnju onih drugih i radim sve da me se klone.
Ipak, ima jedna stvar koja me užasno vređa, toliko da sam u stanju da ‘ladno ubijem rečju ili pogledom, eksplodiram kao sunce ili pravdu potražim na drugoj strani zakona, jer je ovde, ah, voljena zemljo!, i pravda često na pogrešnoj strani.
Naime, kad mi neko kaže da sam neradnica, da moram da radim više, e onda bi mogla da mu zavalim takvu šamarčinu, filmsku, da mu se sve misli ružne iznova preslože!
Zato što radim od svoje šesnaeste. Zato što radim i po nekoliko poslova u isto vreme, nekompatibilnih, loše plaćenih, teških i dosadnih. Zato što mi ništa u životu nije palo ni s neba, ni sa državnog računa, ni sa tuđe grbače, ni iz tuđeg života. Sama radila, sama zaradila, sama pala, sama se ubila, pa otkud ti, neradniče večiti, pravo da me tako vređaš?!
A vređa me taj neradnik iz udobne fotelje u koju sam ga, tamo na vrh planine od snova, i sama nekako  smestila. Pa ima li išta bezobraznije i podlije, nego da ti džukela kojoj je posao da brine o tome da te bar gazde sumnjivog porekla plate na vreme i po zakonu, spočitava nerad? Ima li išta podmuklije od optužbi da sam kriva za krizu, a da mi jednu jebenu žutu banku krizirajuća država nije dala ni na lepe oči, ni na stranačku pripadnost, ni na porodično stablo, ni na seksualne usluge? Pa ta džukela je država koja mi je uzela dušu da bi se on danas bahatio, a ja razbijala dečiju kasicu da ne umrem od gladi, ej bre! On je ta džukela zbog koje ni ovo što radim ne mogu da naplatim od onih sa kojima mi već mesecima piša po tanjiru i pljuje u kafu skuvanu grebanjem po kutijama koje odavno nisu bile do vrha pune. On je ta džukela zbog koje ne mogu da obezbedim detetu protezu, ekskurziju, letovanje, ništa, ništa, ništa.
On ništa ne radi, on sve ima.
On laže bez kazne.
On krade bez skrupula.
On vređa i viče i vređa i viče i vređa i viče i vređa neprestano.
I to sve počiva na mom teškom, loše plaćenom i četvrt veka dugom radu, a on me opet vređa što ne radim više i brže i bolje za manje para, za manje nade, za manje sna i manje života. Da bi on mogao da i dalje i bolje i ubuduće ponovo vređa, valjda zato, sigurno zato.
Jer, njega vređanje hrani i hrabri. Jer, on nikad ništa drugo nije radio. Samo pretio, vređao, pretio, ucenjivao, pretio, lagao i tako ceo celcijati život i svoj i moj.
E zato me sve što je rekao vređa do koske.
Kakva sam kad sam uvređena?
Nadam se da će on prvi da sazna. Nadam se i želim da se to desi što pre, bar dan pre nego što padne s trona i u paramparčad slomi tu besmislenu masku velikog pregaoca iza koje stoji samo tupava pohlepa i večiti nerad.
Ne budite mi tada publika. Budite mi uz rame.
Proleterke i proleteri svih jadnih zemalja i poslova, ne uzvraćajte uvredom!
Izmaknite mu tu izmišljenu stvarnost, da pri padu razbije i njušku i sve iluzije kojim nas tako obilato i tako bezobrazno obasipa i vređa. Sigurna sam da će se na novom i prvom poslu nekako snaći.

Ps. Dobrodošli i ovde
https://www.facebook.com/pages/Kinkymara/390204344474130?fref=nf