Dobar dan, tugo

Naravno da mi nije dobro.
Danas sam prodala poslednji komad svojih uspomena, da bih sutra imala šta da dam detetu za doručak. Teta u zlatari nije postavljala pitanja, bila je ljubazna, brza i bez trunke saosećanja. Očekivano. Saosećanje nije dobro kad ljudi trguju prošlošću, ali zato bi bilo dobro da država poštuje sopstvene zakone i natera đubre koje mi duguje šest plata da, umesto na novi botoks tretman ili jahtu, novac troši na svoje zakonske obaveze.
Naravno da mi nije dobro.
Detetu su ponovo ižvrljali ranac u školi. Pre toga jaknu. Pre toga patike. Pre toga sam ga naučila da trpi sranja. Pre toga se rodio u Srbiji posle poslednjeg rata. Posle svega razume zašto ne volim vreme u kojem živim i zemlju u kojoj ne mogu da ga zaštitim. Ni od dece, ni od roditelja, ni od škole u kojoj zbog štrajka samo gubi dragoceno vreme, ni od suza, ni od nepravde, ni od čega.
Naravno da mi nije dobro.
Pada sneg. Prete poplave. Znam zašto siromašni ljudi ne vole zimu. Zato što su siromašni i zato što zima može sve da im uzme. Jeste primetili da ljudi koji na planinama žive od svog rada retko umeju da skijaju? Mislite o tome dok gledate šarene laže i skupa planinska okupljanja nazovi važnih. Za sve vaše pare i svu vašu muku nema bolje terapije od gledanja dželata dok obavljaju svoj posao.
Naravno da mi nije dobro.
Zašto svakog jebenog dana moram iznova da učim kako ne ubija siromaštvo i glad, nego poniženje i nepravda?
Naravno da mi nije dobro.
Društvene mreže su sjajan način da vidiš ko gde ide, ko šta jede, ko ima koliko mozga, ko ima koliko para, ko nema moral i s kim ne treba da se družiš ni u ludilu. Hvala društvenim mrežama.
Naravno da mi nije dobro.
Cirkus je u gradu. Polupismene seljačine vodaju sasvim pristojnog mladića, u tome što radi najboljeg na svetu, po opskurnim sajmovima hrane, uvaljuju mu lopatu da sadi drveće naočigled gladne i smrznute dece, poklanjaju mu gusle (!) i svoje guslarske izdrkotine, čačkaju ušesa dugim noktom na malom prstu, drže ruke na mudima jer ne znaju da govore, kupuju vreme otimajući moje i izazivaju stravičan osećaj sramote gde god se pojave. Pristojan mladić je pametan, šarmantan i izuzetno strpljiv. Zna da ih sreće sad i nikad više, ako bog da.
Naravno da mi nije dobro.
Sve smrti me ubiti neće, ali je umro Vlada, pa sam beskrajno tužna. Možda i zato što su i mama i bake i deke i neki meni važni ljudi odavno mrtvi. Dobro obavljen posao, smrti, kažem. Dobro mi došla, kaže smrt.
Naravno da mi nije dobro danas. A sutra? Sutra se danas sprema.