Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć.

Prvo i najprvije, šta zaimebogamiloga ministri rade po aerodromima, autoputevima, livadama i šumama? Ono zbog čega postoje jeste da se bave sistemskim uređenjem resora koji vode, da se bave pripremama i predlozima zakonskih okvira, strategijama i obezbeđivanjem novca za to i poboljšanjem javnog sektora za koji su odgovorni. Ono što je i prvo i poslednje i najvažnije, ni u ludilu ne bi smeli da sve to pretvaraju u cirkusku šatru ili loš pornić, jer time em urušavaju institucije koje bi trebalo da su trajnije i važnije od njih, em pokazuju da iako veze s mozgom nemaju, mogu da budu tu gde jesu, jer su politički i (ne)moralno podobni.
Šta zna ministar unutrašnjih poslova o otmicama, kad ima kupljenu diplomu doktora prava? Šta koji moj on ima da objašnjava kako je ubica dečaka na Brankovom mostu isekao vozilo (još uvek nepronađeno!) i pobegao u Kinu?!  Ili da lupeta o amaterskom pokušaju atentata na biznismena, a istog tog amatera (ili amaterku sa crnogorskim naglaskom!) do dan danas policija niti je pronašla, niti javnost posle skandaloznog ministarskog lupetanja o tome nešto zna, a morala bi. Da ne nabrajam dalje, ministar je diletant koji voli da se slika, nema pojma ni o čemu, a ponajmanje šta mu je posao. Poslušnik za sve naše pare.
U slučaju ministra vojnog i ministra zdravlja u slučaju koji je sedmoro ljudi platilo glavom slučaj je hteo da javnost sazna i ono što se već predugo krije. Da su opasni po svoje građane. Da su opasni po svoje podređene. Da nezakonito preuzimaju uloge donosilaca odluka u oblastima o kojima nemaju pojma, ali imaju fotelju i većinsku vlast. Da se bave propagandom i lažima. Da krivicu sa sebe prebacuju na mrtve i najbolje među živima. Da ljudske tragedije koriste za obračun sa političkim, profesionalnim i svim drugim neistomišljenicima. Da manipulišu pravosuđem i nadležnostima. Da su u stanju da lažu, a ne trepnu. Da im ne pada na pamet da bar ponude ostavke, iako im više niko živ i normalan ni reč ne veruje.
Ministar privrede i ministar rada kao da su izašli iz nekog loše napisanog, jezivo odštampanog i krajnje besmislenog romana o budalama, bedastoći i bezobrazluku.
Ministri pravde, prosvete i kulture i informisanja su uvreda sami po sebi. Ni većih krpenih lutaka, ni jadnijih autoriteta. Ni većih budala, ni manje nade za pravdu, prosvetu, kulturu i medije.
Poljoprivredu ionako nemamo, lokalna samouprava je samo produžena ruka diktature stranačke većine, kolektivno smo sportski sjebani, trgujemo još jedino budućnošću sopstvene dece, a od evropskih integracija bavimo se jedino i isključivo mezoterapijskim orošavanjem starletanskih međunožja u ekskluzivnim restoranima, pevačkim nadjebavanjima i rijaliti programima plaćenim narodnom mukom, bedom, znojem i krvlju.
U slučaju ministara ove neuke i bahate Vlade sve je zaista samo cirkuska šatra i loš pornić, pa je prvo, poslednje i jedino pitanje dokle će tu previsoku cenu narod plaćati ili svojim ili životima sopstvene dece. U ovoj ludnici, na kraju, umesto da su iza rešetaka, oni drže ključeve u zubima.
Pardon, ključar im je dao lažne, ali oni čak ni o tome pojma nemaju. Ili imaju, pa nam se, zajedno sa njim, smeju u lice.
Ps. Ako ste danas u svim medijima pročitali pismo supruge vojnog pilota (šta je u njemu ono što niste znali?) ili videli ministra zdravlja (gle čuda!) kako se trti, kurči i unosi bolesnog dečaka u avion, onda će vam i čitav skandal sa helikopterskom tragedijom i pogibijom sedmoro ljudi biti mnogo jasniji. Brutalno saznanje, zar ne?
Gromoglasan strah od sutra, da.