Sve po spisku

Mrzim liste i spiskove otkad znam za sebe. Nisam baš sistematična osoba, možda i zbog toga, ali najpre zato što su bilo kakvi spiskovi u vreme mog odrastanja bili simbol nekakve nesreće. Kilo brašna, kilo šećera, dva bona za kafu i ručak u menzi, spisak poginulih, spisak ranjenih, ispod crte, iznad crte, lista za stan, lista za prijemni ispit, lista za otpust iz bolnice, isvetakoto.
Mrzim što ovo liči na spisak, ali mi dođe da vam sve po spisku lepo kažem.
Dakle, šta vas sve ne zanima u jednom danu:
Ne zanima vas zašto porodilje umiru u porodilištima, jer ste se odavno porodile/i.
Ne zanima vas što u dečjoj bolnici nema dovoljno kreveta, posteljine i lekova, jer nemate decu.
Ne zanima vas zašto vam se deca drogiraju, jer mislite da alkohol nije droga.
Ne zanima vas što vam deca idu u školu, a ništa ne znaju, jer više volite da platite ocenu, nego da nešto nauče/te.
Ne zanima vas zašto vam se ćerka jebe sa lokalnim prostakom tajkunom, jer ionako ne biste mogli da joj platite silikone, a on hoće i može. I ženu i decu mu znate, al’ vas baš briga.
Ne zanima vas ko je kriv što imate legalan posao, a nemate važeću zdravstvenu knjižicu.
Ne zanima vas što vam poslodavac ne da bolovanje, jer možete da mu kradete toalet papir i tako štedite na maramicama.
Ne zanima vas što su komšiji otrovali psa, jer svog nemate.
Ne zanima vas što komšinicu muž prebija na mrtvo, jer vas taj isti ljubazni kreten ponekad poveze na posao.
Ne zanima vas što lokalni političar krade iz budžeta, jer se nadate da će neku mrvicu dati i vama.
Ne zanima vas odakle onom partijskom majmunu za kojeg ste glasali odjednom ‘audi’ i ‘boss’ odelo, a do juče ni za cigare nije imao, a pritom i nigde i nikad nije ni radio.
Ne zanima vas što vam je prijatelj/ica teško oboleo/la, važno da nije zarazno.
Ne zanima vas što vas bitange ucenjuju, jer je to bolje nego da vas biju.
Ne zanima vas ko ubija novinare/ke, jer su ionako samo stoka lažljiva.
Ne zanima vas ko je odgovoran za smrt sedam ljudi u nesreći za koju je neko neopozivo odgovoran, jer vlast, jer vojska, jer odsustvo razuma i saosećanja.
I kad smo već kod ovog poslednjeg, da vam kažem još nešto. Dete je nedavno išlo na ekskurziju, nerealno skupu i koznakako u školi dogovorenu. Zahvajujući nekolicini nas, a najpre jednom tati kojeg sve zanima, u poslednjem trenutku, pred polazak po spisku, policija je proverila vozača i firmu prevoznika kojoj je, ah, mali je ovo grad, posao poveren isključivo iz stranačkih razloga, ja tebi, ti meni fora. I znate šta je bilo? Vozač je u pola osam ujutru imao alkohol u krvi, a autobus nije imao ispravan menjač. Deca su mogla da poginu, roditelji su mogli da ćute, stranačka govna da slučaj zataškaju, a mediji da sve profesionalno ignorišu.
Dakle, ima li u vašem tako bezrazložnom i nezanimljivom životu nečega što vas baš stvarno i s dobrim razlogom zanima, a da nije u vezi sa vašim stomakom, krevetom, automobilom ili cipelama?
Ajd’ probajte da napravite spisak.
Meni ste se nezainteresovanošću već smučili. Slobodno nastavite s psovkama po spisku, možete vi to, sigurna sam.