Fantomska sloboda medija

Nema nezavisnih medija, to je oksimoron.
U krajnjoj liniji, ako ne zavise od bilo čijeg novca, interesa i moći, zavise od vas, zavise od stepena slobode društva, zavise od kvaliteta institucija i poštovanja zakona i zavise od oslobođenog pojedinca koji ima svest o sopstvenom uticaju i uticaju koji mediji na prostor i vreme mogu da vrše. A taj uticaj je ogroman, verujte mi.


I sloboda medija je sporna.

Kad je slobodan novinar i urednik, slobodan je i medij.

Kad je slobodan novinar i urednik?

Onda kada mu zakoni i institucije garantuju da zbog svog rada i delovanja neće završtiti u crnoj hronici. Onda kada od svog rada može da živi. Onda kad sme, hoće i može da postavi svako pitanje u javnom interesu, a da odgovor ne dočeka u bolnici ili na groblju. Onda kada mu deca slobodno hodaju gradom uzdignute glave.


Nepomirljivost javnog interesa (s jedne) i interesa centara političke i finansijske moći (s druge strane) prostor je koji traži svesnu, obrazovanu, principijelnu društvenu zajednicu s jakim moralnim načelima, osećajem zajedništva i empatije, daleko zagledanu u budućnost. Jedino takva zajednica ljudi može da zahteva i podrži, napadne i stane u odbranu pojedinca (novinara/urednika) i tako medije postavi tamo gde im je mesto i suština – u ulogu korektora svih interesa koji ne vode zajedničkom, društvenom boljitku. Na nesreću koju mnogi još uvek i ne vide, srpski mediji su danas svetlosnim godinama daleko od toga.


Informacija je nosač baklje i najskuplja roba, ali su njeni glasnici, iako hrabri i posvećeni, po pravilu večito razapeti između gladi i gladi, mraka za sebe i Sunca za sve, izloženi i obespravljeni, novinarke i novinari, važni ljudi u surovom svetu. Važno je to razumeti, mnogo važno.

Novinarka sam i opet bih bila. Bez obzira na sve, bez obzira na kamenje koje sam za pola dosadašnjeg života gurala uzbrdo opet i opet i opet bih sa istom verom u promenu na bolje radila istu, na prvi pogled, besmislenu stvar.
Zašto? Zato što nije sve u cilju, ima nešto i na putu.
Ima nešto nadljudski ludo u traganju za istinom i svetlom, neke sreće u savladavanju planine laži i sopstvenih snaga, verujte mi na reč.
I nikad, ali nikad ne smetnite s uma da su od odgovora starija pitanja.
Koleginice/kolege, jeste li svetski slobodni? 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *