Obojici ili O Roditeljstvu

Slušajte…
Da se odmah složimo: ja sam loša majka.
Rodila sam vas iz ljubavi, u ljubavi zalivala, pevala, umirala kad vas boli, vezivala vam pertle do polaska u školu kad u tri grada ne pronađem ono što vi hoćete na ‘čičak’, prala sudove za vama do punoletstva, prevrtala mokre i blatnjave i smrduckave čarape, govorila prečesto ‘pusti, neka, ja ću’, skakala do neba kad uspete i skakala za vrat svakome ko vas bilo kako muči nepravdom.
I niko, osim bliskih prijatelja, za to nije znao.

Svaka sloboda koju ste osvojili bila je i ostala vaša, samo vaša.
I govorili su ‘nemoj, pusti ih da nauče život’.
I nisam ih poslušala, jer ja sam loša majka.
Pa koja bi, bar normalna, dozvolila da sami birate škole, hobije, i dinosaurusa punu kuću modela I enciklopedijskih izdanja o svetu koji ne postoji, zbog kojih me je godinama farbala komšinica, a ne frizerka? Koja bi, bar normalna, kuvala po pet šerpica nečega, jer te, matori, boli angina i od svega povraćaš gde stigneš, pa i po mojim poslovnim papirima, jer sam htela da te imam i volim i ko jebe sve ostale i ostalo?
Ne, normalna ne bi dve decenije ustajala da vas isprati ili odvede u školu, na trening, na čas engleskog. Normalne majke su susret razuma i osećanja. Ja sam njihov izrod.
Tebe sam, mali, pustila da u petnaestoj više sviraš nego što učiš za prijemni, pustila sam te da poželiš da budeš kuvar, pobediš na mizičkom takmičenju i u istom danu, pustila sam te, mali, da prevališ petsto kilometara da ostvariš san, pogrešiš pravac tramvaja u velegradu, vratiš se, stigneš i izdominiraš na svirci dok se ja tresem hoće li se još jedan san o upisu u željenu gimnaziju ostvariti, a pravim se blesava? Znaš, a?
E pa da znaš, to je zato što sam loša majka koja nije htela da ti skuplja biljke za herbarijum, jer su biljke važnije od ocena!
A ti, matori, ti si moj sin prvenac, moje ljuljanje lustera koji stvara čudne senke u koje gledaš dok ti krišom u usta guram bar jednu kašičicu hrane, dok te kolicima vodim na reku da po kiši bacamo kamenčice, dok meso sebi otkidam da te nahranim ljubavlju, ti, matori, na čije svirke mi je zabranjeno da dolazim, čije devojke redovno upoznajem i vidim samo lepo u njihovim očima, ti, kome poklanjam decenijama čuvane knjige i koncertne ulaznice, autograme i press kartice, ti. Ti si moja ljubav, ali ja sam loša majka, ne zaboravi.
Učila sam vas primerom, a ne rečima.
Modricama, a ne lažima.
Visoko podignutom glavom, a ne palanačkim bljuvotinama.
Ali sam vas naučila da volite, poštujete, pomognete, zaštitite, istražujete, letite, sanjate.
Za jednu lošu majku… pa i nije tako loše, a?
Nema razloga da bilo šta dokazujem u vezi sa ovim tvrdnjama.
Prah ostaje u urni, i to se dogodi, ali ljubav nastavi da hoda putem kojem si ih naučila, jednom od bezbroj njih koji su sami izabrali.
Nedelja je, molim obojicu da preživim pubertete na jedan dan.
Molim ih da zajedno bar ručamo.
‘Ali, majko…’
‘Volim vas, ajd’ sad mrš!’ 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *