Jedna Ja

Jedna Ja nije tamo gde želi da bude.
Jedna Ja ne zna šta da spremi za ručak.
Jedna Ja niz vetar baca godišnje odmore i bivše ljubavi.
Jedna Ja vodom u kojoj je kuvan spanać poliva selen, žalfiju, rukolu i nanu.
Jedna Ja konobaru umesto odgovora pokazuje papiriće rukom pisane: Duži bez mleka i hladnu vodu. Hvala. Izvolite. Hvala. Prijatno. Jednoj Ja se ne priča s ljudima.

Jedna Ja cmizdri zbog stvarnosti, srušene kuće Đure Jakšiča i betoniranog Sirmijuma i samoubistva pacijenta Interne bolnice u Kv koji je skočio kroz prozor bolničke sobe na drugom spratu dok su odgovorni spavali, jebali se ili spletkarili oko toga koliki mito treba da prihvate, i sve preživim nažalost, ali ne podnosim vas, primitivizam i prostotu društva koje ne vidi i ne razume veličinu tog ludila.
Jedna Ja misli o građankama/građanima, o njihovoj odgovornosti, o ostrvima, plažama i maslinama.
Jedna Ja šest meseci ne izgovara jedno ime, šest nedelja ne piše blogove, šest dana redovno izbegava dnevnike, šest dana jula bez sunca.
Jedna Ja je jebeno melanholična.
Jedna Ja želi na put.
Jedna Ja želi da ostatak života provede ne radeći ništa što mora i radeći sve što želi.
Jedna Ja gubi vreme.
Jedna Ja krade život.
Jadna Ja.
Nisam sebi jedina.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *