Koliko je država moja, toliko su njene i moje sise

OKTOBAR
Mesec borbe protiv raka dojke.
Na Međunarodni dan, 24., jednog četvrtka posle osam meseci čekanja, imam zakazan pregled mamografom.
ZATO
Državi poručujem da, koliko je ona moja, toliko su njene i moje sise.
Znači, nikom ništa, kao da mi zdravstveni sistem, ahahaha, sistem, ludilo, poručuje.
Od jutros dve mrtve.
Do narednog jutra biće ih ukupno pet.
Godišnje u Srbiji umre 1600 žena od raka dojke, najčešće zbog njegovog kasnog otkrivanja. Onih 4000 koje imaju sreću da se bolesne leče, možda prežive, a možda i ne prežive.
Boli državu kurac za vas, uverila sam se na ličnom i mnogo poznatih primera.
Zato, drage moje, morate same.
Prvo, svoje grudi u svoje ruke.
Da odjebete muževljevu potrebu za ribarskom dozvolom i tim novcem platite redovan pregled lekaru koji tezgari u privatnoj bolnici.
Da odjebete dečju potrebu za patikama u vrednosti pola vaše plate i tu polovinu potrošite na sve ginekološke analize potrebne ženama vaših godina.
Da šefu pred punom kancelarijom natrljate na nos da je i njega žena rodila i da će možda imati rak dojke, ona ili majka njegove dece, ali da tu njegova lova, uspeh i partijski status neće mnogo da pomognu.
Smrt ne boli i nije lažna novinska vest.
Jeste li svesne koliko smo im dozvolili?
SISE U SVOJE RUKE
Opipajte polako, sledite uputstva koja je lako pronaći i idite kod lekara čim primetite bilo šta neuoblčajeno.
Spasite se, lutke, dok još ima vremena.
Posle bolesti sledi smrt ili novi život, u kojem će, nažalost, svi osim vas ostati tu gde jesu, ni trunku oštećeni, ni trunku pomereni, ni mrvicu potreseni. Boli ih kita.
Oni, kao ni država, nit’ sise imaju, nit’ ih zanimaju.
Osim ako su zdrave i velike, dovoljne za njihovo zadovoljstvo i šake.
Zato, sise u svoje ruke najpre.
Vaše su, zar ne?

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *