Napad keksa na opstanak Kosova

Stvari već dvadeset godina za jedne nisu dobre, dok su za druge predmet najodvratnijeg licemerja zvanog ‘pobeda nad mrtvima’.

Najpre onog  dela naroda koji se predstavlja kao Srb/kinje, a u stvari su najobičnije šićardžije, prevaranti, lopovi i kriminalci.

Dakle, kada su masovno krajem devedesetih prodavali sve svoje s ognjišta (kako ne volim ovu srednjevekovnu, izraubljenu reč) po nenormalnim (i daleko višim od tržišnih) cenama Albancima i kupovali odstupnice u Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, na Dedinju, te iste Srbe boleo je quratz kako narod, njihov narod u majčinoj utrobi živi. Podizali su cene kvadrata stanova, snižavali cene kvadrata lokala, plaćali radna mesta u javnom sektoru, ucenjivali  i lizali vlasne guzice i najmanje im se jebalo šta će s grobovima njihovih predaka biti.

Osim što su u Kraljevu, recimo, koristili svaku priliku da se domognu povlastica države i ponize lokalno stanovništvo, nisu prezali da, jednom prilikom, likuju nad silovanjem gradske devojke od strane muškarca s Kosova, uz poruku ‘jebaćemo vas još i to ovako, na centralnom gradskom trgu!’

Moj narod?!

Ne, nikada!

Elem, lično iskustvo me naučilo da su u južnoj srpskoj pokrajini! ostali samo najsiromašniji ljudi i najokoreliji kriminalci. U ovom slučaju, država pod plaštom brige o prvima isključivo pomaže drugima da se obogate i postanu šerifi bezakonja čije su žrtve isključivo i jedino opet ovi prvi.

Nisam vam rekla ništa novo, je l’ da? Jedino ako očinjim vidom ne vidite slepačko ponašanje pomenutih.

Ali bih da vas obavestim o napadu keksa i ratu koji je, za sada, ali nakratko, prekinut bez žrtava.

Naime, s obzirom na to da je roba iz Srbije bila oslobođena plaćanja PDVa od 20 posto prilikom izvoza na Kosovo, do pre nekoliko dana hiljade i hiljade kamiona, godinama, fiktivno je prelazilo administrativne prelaze i vraćalo se u Srbiju, a zatim po istoj ceni kao da je oporezovana, ta ista roba, uglavnom prehrambena, završavala je u prodavnicama širom ove jadne zemlje. Pa, ako si trgovac poreklom ili s adresom na Kosovu, spustiš cenu dinar, dva, pet, deset, i sjebeš lokalne, poštene trgovce, a da si pritom postao deo lanca koji ovu zemlju satire kako god stigne u svoju korist.

U tom izigravanju zakona učestvovali su zli, pohlepni, a najpre kobajagi država Srbija, koja kobajagi, brine o gladnima na Kosovu.

Problem je što zbog kriminala u svoju korist ne brine o gladnima u Srbiji.

A ne brine. Ne da ne brine, nego navija za što više gladnih koji će da zavise od milostinje Jednog Čoveka i njegove klike i Našeg Budžeta i Muke da preživimo.

Možete da me mrzite i ne verujete, ali vas to neće nahraniti.

Ni vas, ni vašu decu, ni njihovu decu.

Ps. Moju baku, poreklom sa Kosova, iz Kačanika, iz požara u kojoj joj je majka izgorela pre skoro sedam decenija spasle su komšije Albanci. Retki Srbi koji su tada živeli pored Lepenice ni prstom nisu mrdnuli, osim što su se kao veliki vernici nad vatrom krstili.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *