‘Svejedno’ je zločin

Relativizacija i razvodnjavanje, najkraća priča o putovanju do društvenog pakla.

Ili paklenog društva, svejedno.

Relativizacija zločina, kazne, uspeha, sreće, malo si kriv, malo si mrtav, malo si ubica, malo si dželat i samo tako si malo bliže tome da si uopšte živ ovde gde se život meri trpljenjem, a ne stvaranjem.

I tako, malo po malo, derište od osamnaest zapali pekaru ili upuca vršnjaka, klinac od devetnaest na mrtvo prebije dvoje ljudi za jednu crvenu, nasilje u porodici, na ulici, u školi i fabrici, vlasni kradu i ponižavaju, deca se sprdaju sa žrtvama, dece nema dovoljno, deca su žrtve roditelja.

Nečijih, ne nužno svojih.

Istorija zločina pokazaće koliko su nam ruke pune kamenja uskratile i koliko smo zla sami sebi naneli kukavičkim odnosom prema svim zločinima i svim kaznama.

Ničemu nas naučile nisu.

I nikad neće, bar ne dok nam strah u kosti uliva onaj koji sebe proglašava vlasnim da se našom krvlju i mesom hrani.

Da u crno zavija ljude, reke, planine, živote.

Ako vam je dobro, pomirite se s tim da ste ‘kompletni idioti’, kako vas vidi i tretira onaj istorijski Kralj Sunce, isti onaj zbog kojeg ćete sopstvenu decu, pudalekobilo, gledati na groblju, putem Skajpa ili uživo jednom godišnje, a možda ni tada.